Vojin blog

Nek ostane medju nama...

voja | 20 Novembar, 2008 23:07

Poštovani blogeri, ovaj post postavljam po ideji AneM, i uz vašu pomoć može postati jako zanimljiv...

<>Zamišljen je tako,da posle kraćeg uvoda koji sledi,kroz naše dijaloge gde obradjujemo svakodnevne obične teme, i vi date svoj doprinos svojim komentarima na iste...pa da vidimo u čemu se slažemo a u čemu ne...i koga ćete podržati u svojim stavovima od nas dvoje, ili zastupati neku treću opciju...pa hajde da probamo...nek nam je Bog u pomoći...

 

Upoznavanje ( njena verzija )...

Uletela sam u samoposlugu kao oluja. Treba mi hitno mllion stvari. Pružam ruku da uzmem kutiju pahuljica, jedna ruka se pruža za istu... Prsten mi se zakači za njegov džemper, i cela gomila se ruši.

-Trapuljo, pocepala si mi najbolju košulju, peglao sam dva sata

-Ti si kriv, što uzimaš moje…

-Kutiju sam prvu video!

-Ja sam je prva zgrabila.

-To ne podnosim kod žena, njihovu sebičnost, i sigurnost da su u pravu, kad nisu…

-Sigurno i nemaš ženu kad si takav, kao onaj pisac knjige ZAŠTO SE NISAM OŽENIO.

-Čitala si?

-Nisam, nemam pojma o čemu se radi, ali sigurno nije tačno.

-Ti si neka svadjalica? Da li si za kafu?

-Sigurno piješ gorku, kad si takav?

-Šta me snadje jutros!

 


Upoznavanje ( moja verzija )

Još samo da kupim ove pahuljice i Blic, pa sam za danas završio sa kupovinom...Moraću da požurim da mi ne pobegne Bus, jer sledeći dolazi tek za pola sata...ali kakve sam sreće ko zna da li ću ih naći na polici...Uh, dobro je, ostala je još jedna kutija...Pružam ruku da je dohvatim, kad odjednom...bum,tras,bum...Neka nepoznata žena ( primećujem na brzinu, lepa i privlačna )potezom dostojnog jednog kečera(gura me,sapliće,i obara na pod) i zgazivši na moja ledja uspeva da dohvati pomenutu kutiju pahuljica...

Sva srećna ( kao dete koje razbije kasicu i pokupi sav novac ) ushićeno je počela da skačei viče '' Moja je,moja je...'', ali se  valjda me primetivši, sagnula,pružila ruku i pomogla mi da ustanem...

- Izvinite danas sam u nekoj gužvi...

- Ivinite i vi,što sam slučajno pao  i povredio se,izgužvao odelo i pocepao košulju, inače bih vam i sam dohvatio kutiju pahuljica, da se ne mučite i penjete na moja ledja dok bespomoćan ležim na podu...

- Jao kako ste vi fini i kulturni...

- Takav sam po celom telu...hoću reći od rodjenja...

- Blago vašij ženi...- reče i zagleda se u moje šake, ne bi li na njima ugledala burmu...

<>- Na moju žalost, nisam oženjen...a na tu temu sam čak napisao i jednu knjigu...'' Kako sam ostao neženja ''...

- ne mogu da verujem...pa vi ste onda čuveni Voja Radovanović...Bože kako je svet mali...molim vas...hoćete li mi dati autogram...

- Samo pod uslovom da odemo na kafu, pošto neću stići na autobus, a sledeći imam tek za pola sata...

- Ali samo pod uslovom da ja platim...

- to se podrazumeva, drugačije ne bih ni pristao...:)

- Ja sam Ana...

- Drago mi je...hoćemo li...

                                 *****

( Deo gde i vi možete da se uključite sa svojim komentarima o temi o kojoj se priča)

 

Na kafici u obližnjem kafeu....

- Vojo, ti sigurno veruješ u vernost...

- Naravno, to je kod mene na prvom mestu...ja uvek kažem,...Blago majci koja meni ostavi ćerku na čuvanje, ta može da odahne...zato što sam mnogo veran...pa da... 

 

Generalna | Permalink | Komentari (87) | Trekbekovi (0)

Nek ostane medju nama...

voja | 20 Novembar, 2008 10:22

<>Poštovani blogeri, ovaj post postavljam po ideji AneM, i uz vašu pomoć može postati jako zanimljiv...

<>Zamišljen je tako,da posle kraćeg uvoda koji sledi,kroz naše dijaloge gde obradjujemo svakodnevne obične teme, i vi date svoj doprinos svojim komentarima na iste...pa da vidimo u čemu se slažemo a u čemu ne...i koga ćete podržati u svojim stavovima od nas dvoje, ili zastupati neku treću opciju...pa hajde da probamo...nek nam je Bog u pomoći...

 

Upoznavanje ( njena verzija )...

Uletela sam u samoposlugu kao oluja. Treba mi hitno mllion stvari. Pružam ruku da uzmem kutiju pahuljica, jedna ruka se pruža za istu... Prsten mi se zakači za njegov džemper, i cela gomila se ruši.

-Trapuljo, pocepala si mi najbolju košulju, peglao sam dva sata

-Ti si kriv, što uzimaš moje…

-Kutiju sam prvu video!

-Ja sam je prva zgrabila.

-To ne podnosim kod žena, njihovu sebičnost, i sigurnost da su u pravu, kad nisu…

-Sigurno i nemaš ženu kad si takav, kao onaj pisac knjige ZAŠTO SE NISAM OŽENIO.

-Čitala si?

-Nisam, nemam pojma o čemu se radi, ali sigurno nije tačno.

-Ti si neka svadjalica? Da li si za kafu?

-Sigurno piješ gorku, kad si takav?

-Šta me snadje jutros!

 


Upoznavanje ( moja verzija )

Još samo da kupim ove pahuljice i Blic, pa sam za danas završio sa kupovinom...Moraću da požurim da mi ne pobegne Bus, jer sledeći dolazi tek za pola sata...ali kakve sam sreće ko zna da li ću ih naći na polici...Uh, dobro je, ostala je još jedna kutija...Pružam ruku da je dohvatim, kad odjednom...bum,tras,bum...Neka nepoznata žena ( primećujem na brzinu, lepa i privlačna )potezom dostojnog jednog kečera(gura me,sapliće,i obara na pod) i zgazivši na moja ledja uspeva da dohvati pomenutu kutiju pahuljica...

Sva srećna ( kao dete koje razbije kasicu i pokupi sav novac ) ushićeno je počela da skačei viče '' Moja je,moja je...'', ali se  valjda me primetivši, sagnula,pružila ruku i pomogla mi da ustanem...

- Izvinite danas sam u nekoj gužvi...

- Ivinite i vi,što sam slučajno pao  i povredio se,izgužvao odelo i pocepao košulju, inače bih vam i sam dohvatio kutiju pahuljica, da se ne mučite i penjete na moja ledja dok bespomoćan ležim na podu...

- Jao kako ste vi fini i kulturni...

- Takav sam po celom telu...hoću reći od rodjenja...

- Blago vašij ženi...- reče i zagleda se u moje šake, ne bi li na njima ugledala burmu...

<>- Na moju žalost, nisam oženjen...a na tu temu sam čak napisao i jednu knjigu...'' Kako sam ostao neženja ''...

- ne mogu da verujem...pa vi ste onda čuveni Voja Radovanović...Bože kako je svet mali...molim vas...hoćete li mi dati autogram...

- Samo pod uslovom da odemo na kafu, pošto neću stići na autobus, a sledeći imam tek za pola sata...

- Ali samo pod uslovom da ja platim...

- to se podrazumeva, drugačije ne bih ni pristao...:)

- Ja sam Ana...

- Drago mi je...hoćemo li...

                                 *****

( Deo gde i vi možete da se uključite sa svojim komentarima o temi o kojoj se priča)

 

Na kafici u obližnjem kafeu....

- Vojo, ti sigurno veruješ u vernost...

- Naravno, to je kod mene na prvom mestu...ja uvek kažem,...Blago majci koja meni ostavi ćerku na čuvanje, ta može da odahne...zato što sam mnogo veran...pa da... 

 

Generalna | Permalink | Komentari (14) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb