Vojin blog

Sat je zazvonio tačno u 6...u 6 i 15, mačka je zavijala ispod prozora i pokušavala da komšijskog mačora skine sa grbače...u pola sedam i ja sam se digao...

ti već počela...he,he...koji ćemo početak moj ili tvoj...

:) pogledao sam ko spava pored mene, na veliko iznenadjenje vido sam...

Tvoj, vise mi se dopada, nastavi...ako smes...

...na moje veliko iznenadjenje shvatio sam da sam noćas opet ljubio jastuk...ako ovako nastavim, moraću da kupujem novu posteljinu...

Jastuk je bio izgužvan, izgleda da sam ga bacakao po krevetu, posteljine, nigde...prevrnuta poksla sa cigaretama...

A da sam slušao dedu šta me je savetovao do ovoga nikad ne bi došlo...Deda je voleo da kaže : ''...

Dete, ne slušaj žene, samo kimaj glavom i uradi po svom... Šta mi je sve ovo trebalo? Čuli su se neki sumnjivi zvuci iz kuhinjne...

iz kuhinje...onaj optimista od miša i dalje se zanosi da će pronaći nešto od hrane...još dva tri dana boravka kod mene i ima da crkne od gladi, neću morati da ga lovim...

Osetio sam miris kafe. Da nije to ipak ona zanosna crnka iz komšiluka, smilovala sae na mene, i kuva mi kafu, ne, ipak je miš. Ali miš ne bi prevrnuo šoljice, da nije ipak ona?

I kao u jeftinom trećerazrednom holivudskom filmu...da...to je bila ona...Zanosna, plava, sa malo rasčupanom kosom ...ali ipak ona...ona za koju pojma nemam ko je...
_ Izvini - rekla je nežnim glasom - ja sam Marija...Upravo sam izašla iz zatvora,trenutno nemam gde da odem a tvoja vrata su bila otključana...i samo da dodam ako ti nešto znači... 4 godine nisam bila sa muškarcem...
Lupio sam se po čelu...zar sam opet zaboravio da zaključam vrata...

Četiri godine? Auuuu...šta sad da radim? Ova rospija ima da me totalno sredi. Da li da joj kažem da imam grip, možda me ostavi na miru. Ili da navalim, pa se ona uplaši i pobegne?:)
Nije lako biti muško, Ove žene sve navalentnije...
Gde baš noćas da ne zaključam vrata?...

Razmisljao sam brzinom svetlosti....Vec sam kasnio na posao..Zeleo sam da ode, a ipak sam je odveo do kupatila kad je pitala gde moze da se istusira.Jos je i moj bademantil obukla posle kupanja.

....u onoj tami sinocnjeg ludila, ophrvan umorom prethodnih besanih noci... cinila se kao lavica... pozudna... topla... opasna... i, ne... nisam video dobro... misljah da je crna kao noc.... progutala me nebrojeno mnogo puta... ne cudim se sto nisam cuo njene korake dok je ustajala da napravi kafu...
i sad se pojavljuje nezna, plava... umiljata.... zanosna....
kaze - sta zelis za dorucak...?, zagonetno se smejuci.... mene - ili ...?

(dok sam ostavljala comment, dve dame su bile brze, ali moj se nadovezuje na vojin poslednji...just to inform U)

A šta ako je ovo provokacija...grozničavo sam razmišljao dok sam pogledom kao slučajno prešao preko njenih grudi koje su tako nepravedno bile ugurane u majicu dva broja manju...Šta ako je policija saznala da sam ja napisao grafit '' Političare treba biti usranom motkom ''pa su poslali svog specijalnog agenta da od mene iznudi priznanje, mislio sam dalje dok sam gledao kako mi okreće ledja i saginje se da dohvati kašičicu za kafu koja joj je ispala...ne,to ne može biti...u policiji su sve sami gabori...ova mora da je iz neke druge priče...

Gledam zabezeknuto, pa njih su dve, odlično, jedna će mi skuvati kafu, a druga doneti cigarete iz prodavnice...
Da one ne očekuju nešto drugo?...

... ipak sam zgrabio kaput i otrcao do trafike... , za svaki slucaj, pa da...

Komšijski mačor je i dalje nije silazio mački sa grbače, a ja i dalje nisam znao šta da radim...
- Sedi i posluži se...- reče nudeći mi tek skuvanu kafu...- Hajde zajedno da srčemo-reče maznim glasom...
Od njenog ...srkkkk...sve mi se dlake naježiše...O Bože, kako je to dobro uradila...

Lagano sam zapalio cigeretu, mislio sam da je gledam zavodnički, odjednom sam osetio da mi je pored ledja prosla nešto meko, prislonilo se, i ja sam duboko uzdahnuo prestajući da dišem ....koja li je to od njih dve?

Crnka, ili plavuša...odjednom sam se trgao, mačka pod prozprom je frktala, a mačora nigde...

(zato si otrcao da kupis... Blic, prati pricu :p)

_ Ja sam romantična duša---uspeh nekako da prevalim preko jezika- molim te budi nežna, nemoj da me povrediš...:)

...mada....
izgled vara....
savrsena guza i noge.... uzasno duge... zamutise mi mozak... i ovako obnevideo...
pocela je da prica...prica... kao navijena.... ni sad ne znam o cemu... i ne secam se da sam brbljivije stvorenje video u zivotu... pricala je o nekim mackama... o loto-u... cuh izmedju redova i nekakvu Sofiju (?!)... ne uspeh da je propratim... jer, pricala je o svemu i brzo...kao da mene i zanima da cujem bilo sta o njoj... zeleo sam je samo na sebi... ponovo.... i ponovo....
prekidoh je recima - KLEKNI...

- Već 5 dana nisam bio sa ženom - nastavio sam da se ispovedam nepoznatoj ženi - pa sam se malo odvikao od svega...molim te podseti me, ko prvi treba da počne...

Neko lupi na prozor,začuh glas
-Komšo, imaš li kafe, da popijemo po jednu zajedno?
Otvorih oči, da li sve to sanjam, da li je košmar???
Nemoguće da je sve san, a samo realan moj komša koji svako jutro dolazi na kafu pod izlikom da ima nešto važno da mi kaže...

- Ne mogu, nešto me steglo u ledjima...- priznade...a i kako klečeći da pijem kafu...
Njen odgovor je zvučao logično...a možda hoće da ja kleknem...

...rekoh - probaj...
kleknula je. ruke su joj se tresle od uzbudjenja.. nije znala sta zelim od nje...
kapi kafe su se slivale niz njene grudi... videh i po koju na butinama....
prisao sam joj i poceo jezikom da skupljam svaku koja se bestidno zavlacila u ambis njenog dekoltea.....

Kleknuo sam, šta da radim sa ludom ženskom? Ona mi je stavila na glafu kafu, i pokušala da srkuće dok joj se stomak našao taman pred mojim nosem... Auuuu, šta li sad očekuje od mene?... Da probam polaku da je gurnem...ili da je privučem još bliže...a ako mi padne ona šoljica sa glave, pa mi uprlja beli tepih...tek sam ga oprao...luda ženska načisto...što mi stavi kafu na glavu?...

Primetih da je skuvala gorču...ovakvu kafu bih moga da srčem svaki dan...a i kolumne bi mi bile mnogo bolje...predložiću joj kasnije mesto spoljnog saradnika...ili unutrašnjeg sve jedno...samo da srčem...

- Umoči ga - prošaputa mazno...
- Šta da umočim - ne izdržah od uzbudjenja i radoznalosti da upitam...
- Pa prst..u soc...i poželi želju-...
- A koji prst...jer može srednji...
- Samo taj...i nijedan drugi...inače ti se želja neće ispuniti...

...samo da skinem tu kafu sa glave. Gledam je možda i bude nesto, to mesto spoljnog saradnika bi bas bilo zgodno, a i kafu dobro kuva, samo nezgodno što je ne stavlja na sto, kao sav ostali svet... gde li će tek cigarete da mi stavi?

Uzeh šoljicu, pogledah je ozbiljno, pa se nasmesih... ubodoh prst...ma, u šoljicu, gde smem drugde, a da bih ga negde drugde , bih... i pomislih želju.Ona se mazno protegnu
-Manijače, i kao slučajno otkopča još jedno dugme... na... na... uf...

ja uporno vucem na neku erotiku, a vas dvoje skrenuste....
amaaaaannnnnn.................
e, jbg.....
:))))))

Možda nisam znao gde mi je glava...ali sam znao gde mi je kafa...Uboo sam želju...sad mi je samo ostalo da čekam da vidim da li će se ostvariti...a tu je već nešto zavisilo i od nje...

P.S.Meni žena zabranila da pišem erotiku...posle nam nema spavanja, pa redovno kasnimo na posao...imamo oboje opomenu pred isključenje...izvini Nastasja, takva je situacija...:)

hahahahah
budalo
ajd razumem... :))))))
al znas mene - voleeeem pa to ti je... ;))))))

ja ti nisam bas za tu erotiku, vise okrecem na neki cirkus, ali dobro, mozda smo vec ispricali pricu, pa sutra nastavimo u drugom stilu...:):)

Ma volem i ja, al ću da ostanem bez posla...:)

Pih... i nije neka prica bez blica (i fotoaparata il' kamerice ;) ), a i sta bi s macorom? :p

Mačor se sakrio iza vrata, prošavši pored ledja pisca, za to vreme ga je mačka jurila po krovu, ali ju je komša koji je došao na kafu oterao.... Mačak se sav sretan zavukao pod stolicu i počeo lagano da prede....mačori ne zapale cigaretu ...posle...:):)

Nažalost...istina je mnogo surovija nego što to napisa Anam...
Mačora nisam uspeo da skinem sa mačke...pa je morala tako da doručkuje sa njim na ledjima...Vukla ga je tako ceo dan na ledjima, dok predveče konačno nije malaksao i prevrnuo se na stranu...Pošto mi je šapom dao znak da mu pridjem...samo mi je tiho prošaputao...
- Burazeru, od ovoga može da se rikne...
Pa da...srk...

Sram te bilo Vojo:):)... siroti mačor...šta si mu uradio?... jadna mačkica, eno je veselo prede, i pogledava onog komšiskog mačka, sve se nada da on neće tako brzo da "baldiše"...ako znaš šta to znači...
Ni mačori nisu što su nekad bili...a ni mačkice:):)

HAHHAHAHHAH...........vi ste totalno ludi...hahahaa.....:)....pricica vam je haos....:)...pozz

Ni mačori više nisu ono što su bili, a ni mačke.
Tako je to i sa nama, muškarcima i ženama.
Razmišljao sam da li je ovo sve san, ili je ipak java..snovi obično kratko traju...a ovo je dugo...
Po povratku sa posla zatekoh mog mačora u krilu one plavuše.

Ljubavi, tako me je oslovila, ej bre ljubavi, a znamo se samo dan, dva...
Skuvala je goru kafu, baš kako volem...

Dobro jutro, samo da nahranim mačkice:)
Koga skidas sonatice, mačka ili plavusu? Spava mi se, pa ne kapiram najbolje...
I ko je kuvao kafu, ona ili on...ma kažem ja nisu više mačori što su bili nekad... i gde ja da nadjem mačora koji zna da kuva kafu...?:-)

Dobro jutro...i ja ovog mog hranim...skuvao sam mu toplu supicu da malo srkuće i pravi mi društvo dok pijem kafu...
A i utoplio sam ga...plašim se da nešto ne navuče...:)
Ne smem dozvoliti da propadne tako brzo,sezona još nije ni počela...pozz:)

Neko je lupao na vrata i vikao:
-Policija, otvaraj!
Isprepadan povicima i lupanjem, na brzinu sam se razbudio i video da mi je leva ruka lisicama vezana za krevet... Sranje...
-Policija, otvaraj!- vikao je komšija- Aaaaa, komšija opet si mi nešto priveo...- smejući se na sav glas -izgleda da nema kafe za mene jutros. A? Znam, znam, nisi kod kuće! Eeeeeee-
Zbunjen, pitao sam se da li sam sanjao ili je bilo stvarno?!
Na podu mačak se igrao razbijenom šoljom za kafu....

Takvu ideju moze samo Voja da predlozi.Ne ucestvujem,ali zelim
dobar zavrsetak.

I sta bi dalje... vishe se pogubih izmedju erotike i macaka
:)
Pozdrav

Da bi znala šta je bilo dalje, moraš i ti neku rečenicu da dodaš...tako je zamišljen ovaj blog...da svi učestvuju u njemu...pozz:)

Hvala Daco...nastavak uskoro sledi...mogla bi da se pridružiš sa kojim redkom...

Konačno sam mogao da odahnem...ipak je sve ono bio samo san...Pogledao sam oko sebe...piksla je bila na mestu...mačor je zadovoljno lizao svoja...rep ( šta da se radi,svako ima neko zadovoljstvo ), a opojni miris kafe dolazio je iz kuhinje...Privučen mirisom, pošao sam pravo tamo...
Tamo je već za kuhinjskim stolom sedela neka devojka i ( srednjim )prstom mi pokazivala da pridjem :
- Vaša kafa...izvolte...
- Deža vi - promucao sam...
- deža ja...Marija...vi ste sigurno g. Radovanović...došla sam povodom oglasa...
- Kojeg oglasa i kako ste ušli - promucao sam, plašeći se njenog odgovora...
- Bilo je otključano...verovatno ste zaboravili sinoć da zaključate...A povodom vašeg oglasa u Blicu da izdajete mladjoj ženskoj osobi sa iskustvom,levu polovinu vašeg kreveta sa pogledom na televizor...način plaćanja nije definisan...svaki dogovor moguć...
Lupio sam se po čelu...na oglas sam potpuno zaboravio...
- Slušaj dete-počeo sam-neke stvari sam izmislio, da ne kažem slagao...Ja u stvari izdajem desnu polovinu, a ona nema pogled na televizor,ne treba mi žena sa iskustvom...može i neiskusna...i ovo najvažnije oko plaćanja...nešto nisam pri parama, pa ne bih odmah mogao da platim, ako bi mogla malo da me sačekaš do prvog...

...srrrrk... nezno je srkala kafu... "Nista bez Blica." pomislio sam ...

...Laganim pokretom ruke me je pomilovala po obrazu i tada je rekla: "Za danas ti je oproshteno sve, a za sutra cemo da vidimo....". Poshto je bila u beloj svilenkastoj kratkoj spavacici, ustala je i pochela da se oblachi, lagano, gledajuci sve vreme u mene....

- Ako te sačekam do prvog, da li to znači da ćeš mi izdati desnu polovinu tvog kreveta...- zbunjeno je pitala dok se češkala po kosi...
- Pa sad ne znam...očekujem i druge kandidatkinje...ne bih sad da odmah prelomim preko kolena...a i ništa ne znam o tebi...čime se baviš...
- Ja treniram jogu...sad bih ti pokazala kako umem da stavim nogu iza vrata, ali ne mogu zbog ove kratke suknjice...sramota me...( a i zaboravila sam da obučem gaćice...šapnu mi na uvo...)
- A ja mogu obe da skupim kad hoću...- čuo sam glas iza sebe - Jel si ti Voja...došla sam povodom oglasa...
Iza mojih ledja pojavila se jedna bakica, držeći u ruci jutrošnji Blic ( ovo samo za Iluziju )i pokazujući na rubriku oglasi...

Bio sam u velikoj dilemi...koga sad izabrati kad ih ima dve...izbor nimalo neće biti lak...Videći da se nešto dvoumim,Marija podiže nogu iza vrata tek da mi pokaže koga bih trebao da izaberem...Brzo sam stavio šaku preko bakinih očiju da ne gleda...ali je ona skloni i stavi svoju preko mojih da ja ne gledam...
- Slušaj mala...nisi mi nikakva konkurencija...Voja će mene da izabere...a jel znaš zašto...zato što sam se zgrbila...pa je meni dovoljna i četvrtina kreveta...a ti hoćeš celu polovinu...
- I meni je dovoljna četvrtina...umem i ja da se skupim kad hoću...
Da spavam sa dve žene ili samo jednu da izaberem ( presabirao sam se u sebi)...Dve kirije ( grozničavo sam razmišljao ),na tako nešto uopšte nisam računao...ali šta ja u stvari znam o njima...Deda mi je govorio da se ne družim sa nepoznatim ženama...moraću nešto da proverim...

- Bako...- počeo sam oprezno - a zašto su tebi tako velike oči ...
- Da te bolje vidim...- reče...odnekud je znala pravi odgovor...
- Bako, a zašto su tebi tako velike uši...- nisam se dao ni ja zbuniti...
- Ne čujem ponovi - reče baka...
- Zašto su ti velike uši!!!- morao sam da se razderem.
- Da te bolje čujem...šta se dereš...
- Bako...bako...a koje novine voliš da čitaš...
- Politiku...
- E jbg ga bako...pogrešan odgovor...

Uh, Vojo, dobro je! Sav pretrnuh od straha za tebe. Umalo da svršiš kao Krkobabić! hehehehehehe...
Ave!

hhahhahahahhaha.... OVA PRICA NIJE NORMALNA!!!! VOJO TI SI GENIJE!!!
objavi kao poseban post :)

Baka se nasmejala... "Sala, sinko", u ruci je i dalje drzala jutrosnji Blic. Namrstio sam se... Sta sada?!
Nervozno sam pomilovao macka...

Mačak mi je dao znak šapom da mu pridjem...kad sam se sagnuo da čujem šta hoće...šapnuo mi je pokazujući na njih dve....
- Burazeru...od ovoga može da se rikne...

I tako ja reših da poslušam mačora. Neću dve, nego jednu. Ispratih nežno bakicu do vrata, kažem joj da baš ne trebam dve kirije, a i da su me Marijini roditelji zamolili da je pričuvam...ovaj, sačuvam od drugih momaka. Bakica tužno iziđe, a Marija se nasmeši naslađim osmehom koji sam u životu video, i krene ka kupatilu. Mene obli znoj, a mačor mi namignu i požuri svojoj maci.

- Ko će da mi čuva strah dok se kupam? - upita, gledajući u nas dvojicu.
Mačor podiže šapu ( i posle neko tvrdi kao se mačke plaše vode ), ali ona pokaza prstom na mene...
Šta sam drugo mogao, nego da prihvatim...Znao sam da me očekuje gore iskušenje nego onda kad sam kao klinac (devojčici koju sam voleo) umesto da poklonim sladoled, isti smazao sam...Ovo je bilo nešto daleko ozbiljnije i izazovnije...znao sam to...
Ponovo je počeo da me proganja taj isti osećaj za koji sam mislio da sam ga zakopao negde duboko u sebi...samo što sam tad znao da treba sladoledu skinuti omot...a sada sam želeo da ga poližem sa sve omotom...( koji je na moju sreću ona već počela da skida )....

...Jadan macor... Posao je u kupatilo, a slatka plavusa mu je slucajno vratima pritisla rep... Drhtao je i morao sam da ga smirim... pomazio sam ga...
;)

I tiho sam mu šapnuo na uvo ( da ona ne čuje ):
- Ako ne budeš pazio...od ovoga može da se rikne...
A onda sam ga blago šutnuo u d..e u pravcu vrata...pokazujući mu da ću ovaj put pokušati i bez njega da se snadjem...

Mačor duboko uzdahnu, mačkica ga nestrpljivo lupi šapom po njškici i izgubiše se na nekom krovu. Ubrzo se začu mjaukanje negde oko odžaka, a ja uzdahnuh, protrljah nervozno čelo i zastadoh na vratima.
Dilema...
da li da uzmem gitaru i pokažem se u svom najboljem izdanju, ili da kao slučajno udjem u kupatilo i tražim peškir od plavuše, da mačku previjem rep kad se vrati sa krova...
Dilema...
Kroz mozak mi projuri slika onog sladoleda iz detinjstva, pa se nekako promeša sa slikom moga mačka koji me opominje videći da držim kvaku kupatila jednom rukom, gitaru drugom, ... od ovog može da se rikne.
Dilema...
Uzdahnuh duboko, pa neka se rikne, i hrabro uhvatih kvaku na vratima kupatila
Biti il ne biti, pitanje je sad...
Negde u daljini čulo se opominjajuće frktanje mačora, pritisnuh kvaku, i hrabro otvorih vrata
Vrisak!
Šta sam sad zabrljao?
Dilema...

Ti si brate car nad carevima. VOJA za premijera :) chek, chek, jel smo ga beshe vec imali.....a nije to taj Voja :)

p.s. Hvala drjekyll...pozz...
( nastavak 9

Ali ni šut u but nije imao efekta...Samo se stresao i ponovo vratio kod mene...Morao sam nekako da ga otkačim....Kao da je to shvatio, pružio je šapu...Šta sam mogao nego da mu dam 20 dinara i pošaljem ga da kupi Blic ( ovo samo za Iluziju )...to je bilo jedino rešenje u tom trenutku...Čim je izašao iz kuće, zgrabio sam gitaru i krenuo ka kupatilu...Nešto je trebalo preduzeti....

Setio sam se u tom trenutku, šta nam je jednom ( meni, Zvonku i Bogdanu) pričao Janika Balaš...'' I tako ja kažem babi...babo...il me ženi il tamburu kupi...ja u nešto udarati moram...i tako...sad nas je osam tamburaša, s Petrovaradina ''...Pa da...njih je bilo osam a ja sam sam, ali to me nije obeshrabrilo...Naglo sam otvorio vrata od kupatila a ona je vrisnula...ali se brzo pribrala i samo mazno dobacila...- Ah, to si ti, slobodno udji...mislila sam da je onaj grozni mačor...Toliko sam se uplašila da mi je ispao sapun...Hoćeš li ti da mi ga dohvatiš, ili da se sama sagnem i uzmem ga. Jednom sam se tako sagla, ali se nije dobro svršilo po mene...

'' Da se sagnem i uzmem ga...da se sagnem i uzmem ga...'' odzvanjalo mi je u ušima, dok sam jedva nekako prevalio preko usana...'' Dame imaju prednost...bolje ti...''
- Kako hoćeš...- reče dok je polako okretala svoju lepšu polovinu ka meni, i lagano se savijala u struku pokušavajući da dohvati sapun, ali joj to nikako nije polazilo za rukom...U tom trenutku spazih da me mačor vuče za nogavicu i pokazuje na tek kupljeni Blic...Toliko je bio uporan da sam na tren morao da prekinem ovu mučnu scenu sa sapunom i izadjem u hodnik da vidim šta hoće...
Pogledao sam naslov na koji mi je pokazivao šapom, i imao sam šta i da pročitam...'' Crna udovica ponovo u akciji ''...

I kao u lošem trećerazrednom holivudskom filmu, obratio sam pažnju na ono što je pisalo sitnim slovima...obično je to najbitnije...a tamo je pisalo...'' Posle skoro godinu dana pauze, Crna udovica je ponovo primećena kako deluje na teritoriji našeg grada.Nadležni organi za sada nisu ni potvrdili ni demantovali ovu vest, ali kako naš list saznaje iz dobro obaveštenih izvora, ova osoba koja je označena kao neprijatelj broj jedan naše književnosti, primećena je na nekoliko lokacija u gradu u društvu naših najpoznatijih stvaralaca...Samo da podsetimo naše čitaoce, osoba koja se predstavlja kao Marija a poznata i kao Crna udovica ima specifičan stil delovanja...Pod izgovorom da traži stan,da se nudi kao sekretarica ili daktilografkinja, ona pokušava da upozna naše najpoznatije pisce, i posle samo nekoliko dana provedenih u njihovoj kući ( neki sumnjaju i da tom prilikom pruža seksualne usluge, ali to za sada nije dokazano ), pomenuti pisci više ne znaju šta pišu, a ni čitaoci nemaju pojma šta su hteli da im kažu.Ovaj pogubni uticaj po našu kulturu i književnost već se osetio na poslednjem sajmu knjiga, gde je od poznatih pisaca samo izvesni V.Radovanović prezentovao knjigu vrednu pažnje, dok su oni najpoznatiji ( ako uopšte ima takvih ) potpuno zatajili, a smatra se da je na njih poguban uticaj imao poznanstvo sa Crnom udovicom...Pa tako su neki potpuno prestali da pišu i sada žive od stare slave, dok drugi pišu ali više ni sami sebi ne mogu objasniti šta su napisali (kao primer neki navode knjigu '' Kako sam odbranio Kosovo '' V. Koštunice )...o čitaocima da i ne govorimo.Naš pouzdani izvor tvrdi da je jedan od njenih poslednjih žrtava Milorad Pavić, ali za sada nismo dobili demanti od poznatog pisca, iako smo ceo predhodni dan okretali njegov broj kućnog telefona.Poznavaoci i oni koji prate rad Crne udovice tvrde, da će se ona sad kad je uništila sve što je vredelo, okrenuti ka mladjim piscima,neotkrivenim talentima,i onima pred kojima je književna budućnost...I šta na kraju reći...pisci pazite se, i ne otvarajte vrata nepoznatima.U potpisu..T.S ''...

Ruke su mi zadrhtale i ispustio sam Blic...Pogledao sam mačora...pogledao je i on mene...a onda mi je šapom pokazao na inkriminisani tekst, zavrteo glavom i samo prošaputao...
'' Burazeru, od ovoga može da se rikne...''

... stavio sam dzevu :D. Morao sam da popijem kafu i da razmislim. :)
...
Hmmm... Srrrk...

Za to vreme mačor je prao šoljice...čuo sam je kako peva u kupatilu...''Pisao ne pisao...isto ti se vata,...kad me moje nožice...stegnu oko vrata...!!!''...
Mačoru zadrhtaše šape i ispusti šolju koju je prao....
- Šta je tebi danas...- ne izdržah da ga ne izgrdim, igleda da se neka nervoza polako uvlačila i u mene...
Mačor samo slegnu ušima i prošaputa...
- Burazeru...od ove može da se rikne...

A onda je naisla ona. Plavusa, tipa Kameron Dijaz... I nash Voja se napokon ozenio :)))

Duboko sam uzdahnuo.
Nema vise uzmaka, pokazacu ja toj udovici sta je pravi muskarac. Mene je nasla da urnise kao pisca, mene, V Radovanovica, za koga se otimaju sve novine sveta, Pulzer mi je takoreci u džepu, a ona...
Kako da je sredim?
Da li da joj pročitam svoje najnovije delo, omamim je slatkim rečima, ili da joj zasviram onako na uvce?
Mačor me je vukao što dalje od kupatila... pogledao sam ga popreko...zar i ti sine Brute?
Mačar me je gledao pereklinjao pogledom
-Od toga može da se rikne!
-Dosta je bilo zafrkancije, mačoru, neka se rikna, hoću da probam, neka košta šta košta.
Stegao sam čvrsto gitaru, ipak mi je trebao neki oslonac.
Crna udovica je prestala da vrišti, pomislila je da je uspela. Pomislila je da me je dovela u ćorsokak iz koga nema uzmicanja. Već je sigurna, stavila je recku, nema pisca V Radovanovića, poigraću se malo sa njim, i ćao...odoh da tražim sledeću žrtvu.
Nije znala da je naišla na majstora, ma, koje majstora, na velemajstora, jer i nad popom ima pop.
Nadmoćno sam se nasmejao, pogledao sam prezrivo njeno telo koje se presijavalo pod svetlom one moje sijalice od 25 sveća. Ruku na srce nije loše izgledala, visoka vitka, uskog struka, bujne kose, drhtava slatka glasa nabijenog strasti, ne pali to kod mene mala. Sad ćeš da vidiš svog Boška Boškovića!
Udahnuo sam duboko, pružio nogu za sledeći korak i ... pa gde da stanem baš na taj sapun koji je trapulja ispustila i......pomagajte.... klizim ...pravo na Crnu udovicu... u poooooomoooooć...

Panično sam grabio rukama po vazduhu, gitara je mlatila na sve strane, nisam je ispuštao, klizio sam na onom prokletom sapunu, kidajući zavesu koja se cepala otkrivajući potpuno čeri Crne udovice,jurio sam na nju nezadržljivo, još delić sekunde, zgrabio sam je kao davljenik slamku. Tu se stvorio i mačak. Nastade klupko, mačor, Crna udovica, mlaz vode koji je iz čista mira počeo da nas sve poliva, a ono crevu od tuša se zlokobno uvijalo udarajući i polivajući sve oko sebe.
Panično sam gledao u mačka
-Od ovog može da se rikne...

U tom trenu neko zalupa na vrata kuće, pa uleti. Novinarka T.S., koja je uvek sjajno obaveštena ko šta radi u gradu, uletela je sa snimateljem da spasi pisca, a istovremeno za rubriku "Večeras u Beogradu" napiše izveštaj iz prve ruke i prve kamere o delovanju Crne udovice.

Duboko sam uzdahnuo, ne znam da li sam bio srećan ili nesrećan što sam spašen.

Bio je srecan jer ga je spasila od cangrizave zene

Bio sam srećan što me T.S. spasila i izrazio sam joj svu svoju zahvalnost.

- I pazi mala...nemoj opet da napraviš slovnu grešku...Ja sam Voja...a Koja je iz '' Discipline kičme '' - uspeo sam da dobacim, dok je sa ekipom odlazila...Pogledao sam još jednom u pravcu Marije koju su odvodila dva policajca...žao mi je mala, dodao sam onako sam sebi u bradu...nije nam se dalo...( ili nije mi se dala...sad to više nije ni važno )...

- Burazeru za malo da riknemo...-dobaci mi mačor dok je šapom namestao friz...
- Jel znaš ti još nešto da kažeš osim toga...već si počeo da me izludjuješ...
Ništa mi nije odgovorio, samo je pokazao glavom na kuhinju...
Odatle se čuo zvuk gitare...Neko je svirao Bluz za moju bivšu dragu...oprezno sam prišao kuhinji da pogledam ko se to provukao pored nas u svoj onoj gužvi koja je nastala a da ga nismo primetili...
Tamo je sedela bakica,smeškala se ....i samo dobacila...
- Da li još izdaješ krevet...Zdravo...ja sam Marija....

Sledeći zvuk koji se čuo bilo je "buuum" kad sam trosnuo u nesvest. Pa ko bi mogao da izdrži ovakve izazove?
No tek me najgore čekalo. Kad sam se probudio, imao sam nezadovoljstvo da primetim da me je bakica oživljavala metodom "Usta na usta".

Primetih da je ispod gitare izvadila mali damski pištolj i uperila ga u mene i mačora.Mačoru dobaci dva para lisica i naredi mu da ih stavi meni i njemu..Gledao sam nemoćno dok mi je stavljao lisice i razmišljao kako sam mogao biti toliko nepažljiv...
- Znači ti si napisao ''Dve karte za Beč ''- reče dok se uspravljala i sa ledja skidala umetak koji je trebao da bude grba...Onda je skinula periku, pa na sudoperi oprala šminku sa sve ružnim bradavicama koje su je do tada krasile...Sve je više ličila na ribu, a sve manje na bespomoćnu bakicu...U jednom trenutku je i mačor bezobrazno zviznuo kad je skinula haljinu i ostala u provokativnom miniću...
- Burazeru...
- Znam,znam...prekinuo sam ga..
- Sad kad ona novinarka amater bude objavila da je Crna udovica konačno uhapšena, niko neće ni posumnjati da sam na slobodi...i da ću ostvariti svoj najveći podvig...da ću uništiti najveći književni talenat koji je ova zemlja imala...posle tebe moja misija će biti završena...

p.s.Sanjarenja...malo smo se rarizli u komentarima,ali može, uklapa se...slobodno nastavi...pozz:)

(Pa vidiš da smo u minut istovremeno pisali)

Sledeći zvuk koji se čuo bilo je "buuum" kad sam trosnuo u nesvest. Pa ko bi mogao da izdrži ovakve izazove?
No tek me najlepše čekalo. Kad sam se probudio, imao sam zadovoljstvo da primetim da me je bakica oživljavala metodom "Usta na usta".

...Marija, izvini. Ne bakica.

Pomislio sam, udovica ili ne, crnka ili plavusa, nevažno, moj talenat ne može da uništi jedna žena, i to žena koja tako svira.
dve karte za beč, to je samo uvertira, sledeće će biti remek delo, naročito ako mi mačak pomogne i ne rikne, nešto se mnogo ofucao.
za svaki slučaj, pozvaću novinarku, njeni članci o ovim dogadjaima imaće prvu stranicu, otimaće se za njene vesti. naravno, imaće exluzivu.
Da vidimo, šta tu imamo, -Marija... dolazim... a šta bi sa tom kafom, umeš li da je kuvaš?
Hrabro sam ponovo pošao u neizvesnost, ni mačak nije bio tu da mi čuva otstupnicu. Sad ili nikad!

- Oću i ja - čuo sam mačora dok je padao u nesvest...- ja sam glavni, on uopšte ne ume da piiiiiše...
Naravno,nije mu poverovala...pokušavao sam nešto da joj kažem, tražili smo zajednički jezik, ali reči prosto nisu izlazile...i još neko tvrdi kako žene ne znaju da zatvore usta...
Konačno je napravila pauzu...
- Ostaću samo dva dana...ali posle toga više ti nikad neće pasti na pamet da pišeš...ceo život ćeš samo misliti na mene...

Neeeee....hteo sam da vičem...neeee... ja sam pisac, hoću da pišem, moram...
Dotakla je moje usne. Stegao sam čvrsto olovku tražeći u njoj spas. Usne su joj bile tako nežne, tako podatne...ne....ja sam pisac... vrhom jezika dotakla je moju usnicu, zadrhtao sam....olovka ...olovka...puče u ruci. prepustio sam se njeno milovanju, sve manje mi je bilo važno da li ću ikad više napisati i jedno jedino slovo. želeo sam samo da dotičem tu ženu, nestajao sam u njenom naručju.
-Želiiš li još da pišeš, pitala me je poluzatvorenih očiju, mazno se pripijajuće.
Hteo sam da šapnem
-Ne, ne želim ništa više. Imam tebe imam sve. To sam i mislio tog trenutka. Ništa mi nije bilo važno
Prepustio sam joj se, njoj, čarobnoj ženi, koja je htela od mene sve, i još malo više.
Pogledao sam je i samo još malo, samo tren, i sve ću baciti njoj pred noge
Frrrrrrrr...frrrrrrrrrrr, začu se mijaukanje mog mačora, zario je pandje u njenu kosu, iskeženih zubiju stisnutih očiju, režao je kao divlja mačka... moj mačor, moj prijatelj... spasio me je i ovaj put.
otrgnuo sam se od karakondjule... izmakao u kraj sobe, svetlo monitora mog kompa me je zvalo...
Njemu, književnosti, ili njoj trenutnom zadovoljstvu?
On ili ona?
Ili. pravo pitanje, ja ili ona? Pomislio sam kao toliko puta do sada: kakva je to žena koja koči svog muškarca, koja ga vuče u nazad, umesto da ga gura napred?
Pogledao sam prelepu ženu,pogledao sam u komp.
ne znam, čini mi se da i nije tako jedinstvena kako sam mislio na prvi pogled.
Misli su mi navirale, nisam mogao da se zaustavim, kao nekom magijom privučen seo sam za sto, mačak je skočio u moje krilu, zažmurio i počeo da prede, ja sam podigao ruke i slova su letela....remek delo se radjalo...

I gde su sad ta udruženja pisaca da nas zaštite kad smo najugroženiji...Videvši da sam joj okrenuo ledja i da sam se posvetio stvaranju svog najnovijeg dela, na koje čovečanstvo nepravedno čeka već previše dugo...u svom poslednjem očajničkom pokušaju skočila mi je na ledja...i onako od pozadi ne gledajući šta radi,pokušla da mi se domogne pisaljke ...Ja sam kao u transu kucao po testaturi i kucao, dok mi je ona visila na ledjima i ponavljala '' E nećeš, e nećeš ''...U želji da spasi gazdu,mačor je skočio na njena ledja, i u toj pozi zatekao nas je poštar koji je upravo ulazio u sobu noseći neko pismo...Mahinalno smo se svi troje okrenuli ka njemu...
- Dobar dan...Ja sam Marija...a nekad sam bio Marinko...pre mesec dana sam promenio pol...

-Sine, viknu poštar
-Sine, zašto? Toliko sam želeo da imam sina posle pet kćeri. Zar nisi mogao da pričekaš još malo, da nas pripremiš? Možda bih ti lakše oprostio tu promenu pola da nisi za operaciju potrošio pare koju sam pripremio za novi krov.
Mačak skoči sa Marinka-Marije, frknu nekako odmahujući glavom, i dobaci mi
-Rekao sam ti da od ovoga može da se rikne. Vidi šta ostane kad muškarac rikne...
Šta sam mogao da kažem, setih se onih vrelih poljubaca, i laktom obrisah usta.
Marija-Marinko, nema veza, sedi da popijemo jednu, pa ćemo dalje da vidimo štaćemo...

p.s.Lepo mi ga smesti.)...ja napisa da je poštar promenio pol. a ti mi uvali za ovu Mariju...:)
(nastavak )
Ništa nisam razumeo, a moj mačor još manje...ko je tu kome promenio pol...izgleda da su ga oboje menjali nekoliko puta, po potrebi...
- Tata...hoću reći mama...- uzviknu Marija i potrča u naručje poštaru...
- Kćerko ti si tatin sin ...- oprhvan emocijama zaplaka se poštar i pruži ruke ka Mariji
- Burazeru...- raširi šape prema meni mačor u nameri da me zagrli...
- Šic...- gledao sam ih i dalje u čudu...

Eh, sta bih ja bez komsiluka... Vrata nisam zakljucao i provirili su deda Tica, baba Danka, komsinica Slavica... Culi guzvu i dosli da me spasavaju...

p.s. sta si svima dao ime Marija?:)kako sad da se izvadim?
(nastavak)
Tata, znaš da se šalim, pogodila me je ta tvoja operacija. Nije sad važno samo kako se ti osećaš. Možeš li uopšte i da zamisliš kroz šta smo sve prolazili dok si ležao u bolnici...kad samo pomislim kako ti je pozlilo, kako si bio čak i na intezivnoj. Znaš, sad kad je sve prošlo, fizički prošlo, ostale su posledice na svima nama. Ja se svetim piscima, jer si čitajući knjige i došao na u ideju.
Skoro sam upropastila i ovog divnog čoveka, talenat kakav se ne sreće dva puta u životu...a zašto?
Tu mi bi malo lakše. Ova "moja " je ipak 100% žensko, ma, znao sam ja samo sam se pravio da ne znam da vidim kako će da reaguje.
Isprsih se nekako sigurnije, mačor savi glavu, ovaj put je stvarno riknuo...
Dobio sam novo nadahnuće, sad znam o čemu ću da pišem.
Marija mi je bila sve simpatičnija, polako sam joj se približavao, nisam je se više bojao. Pružio sam ruku da je pomilujem.
U daljini su se čula zavijanja sirene.
Hitna pomoć?
Vatrogasci?
Policija?
Nagnuo sam se kroz prozor. Kud je proleteo dan? Sumrak se šunjao dvorištem, magla koja se spuštala delovala je nekako avetinjski. Osetih neki strah. Ko je to? gde ide? Samo da prodje moju kuću. Iza kola koja su jurila kroz maglu, nazirala su se još jedna kola , nekako su mi bila pozanta, koliko sam mogao da budem siguran kod tako slabe vidljivosti.
Sebično sam se molio u sebi da samo prodju moju kuću, samo da ne zastanu na onoj krivini...
Bili su sve bliže, napeto sam iščekivao da li će stati, ili će produžiti...
Neizvesnost je bila tako bolna, opipljiva, da sam osetio jezu, mačak se pripio uz moje koleno kao da i on nešto oseća...

Mačor se ko puvonjak izvuče iz sobe i ode do kupatila,ostavljaju ći me da se sam snalazim...Posle nekoliko trenutaka čuo sam da je povukao vodu...opet se vratio u sobu i nonšalantno seo pored mene, zauzevši pozu Rodenovog mislioca...o čemu li misli razmišljao sam...
Kao da mi čita misli samo je dobacio....
- Burazeru kad sad nisam riknuo...jeo sam neke pokvarene sardine...:)