Vojin blog

Sasvim običan dan ....

voja | 20 Maj, 2008 21:43

Sasvim običan dan ....

 

Evo da danas napišem neki opušteniji blog.

Danas sam imao manje obaveza nego obično, ali sam ih sve uspešno rešio. A početak dana nije baš puno obećavao. Čim sam se jutros uhvatio za slavinu, ne bih li konačno progledao, shvatio sam da su nam isključili vodu ( to rade svake godine od maja do oktobra, čim temperatura predje dvdesetpeti podeok, jer postoji opasnost da bi neko mogao da se okupa i tako dovede u opasnost vodosnabdevanje glavnog grada ), onu istu vodu za koju su nam pre samo desetak dana tvrdili da ćemo je posle izbora imati redovno...eh, nažalost izbori prodjoše...

Ali ne budem ni ja baš lenj, pa ugledavši cisternu sa vodom ( onu istu kojom peru ulice a preko koje su stavili natpis '' voda za piće '' ( neka hvala, možda ona i jeste za piće tehnički ispravna, ali je vlast koja ju je poslala tehnički neispravna,)), pokupim ovo malo sudja što se nakupilo za pranje u vanglu, deterdžent i sapun pod mišku, pa pravo na ulicu, da završim i tu formalnost dok mi cisterna nije pobegla. Zamolim vozača da mi pričuva sudje, dok odem do fontane u centru samo malo da se plaknem i umijem, a u povratku svratim i do prodavnice i kupim dve flaše mineralne vode da mogu večeras da operem noge ( volim kad žubori dok ih brčkam u lavoru ) i litar '' voda-vode '' da imam za ovu prvu jutarnju kafu. I sve to nekako uspem da završim za nekih pola sata dok se nije napravila gužva, jer poče narod da donosi, buriće,kante,prazne flaše, a jedna snajka i puno korito prljavog veša....

Da to je bio taj lakši deo današnjeg dana...kući me je čekao onaj teži...Još pre neki dan sam obećao sinu mog najboljeg druga, da ću da mu napišem domaći zadatak na temu ljubav.Da, postaje malo nezgodno kad se pročuje da dobro pišete, ljudi dobiju svakakve ideje a mali trenira fudbal pa ne može sve da postigne. Zamolilo me dete još u petak a ja zaboravio...i celo jutro razmišljam šta da napišem ( tema ljubav, a mali ima 14 god...nešto ne mogu da se setim o čemu sam ja u tim godinama razmišljao osim o profesorki hemije koja je stalno dolazila u miniću na časove...posle se ispostavilo da nije zbog mene nego profesora matematike...ali nije to poenta, nije to bila neka platonska ljubav ali je tu bilo medju nama neke hemije...Sećam se ko danas da sam sedeo u prvoj klupi ( da bih bolje pazio ) i da sam stalno molio Boga da joj ispadne kreda pa da se sagne... i tako...sve dok sam sedeo u prvoj klupi bilo mi je teško da se skoncentrišem pa sam cele godine vukao dvojku, sve dok me nisu prebacili u zadnju, pa sam je jedva nekako popravio u trojku...)...Inače, nešto mi se ne piše, ali znam da mali sve nade polaže u mene, pa kako da ga izneverim...a već mi pomalo dosadilo da dobijam sve te petice i pohvale za svoje domaće zadatke...mada nije loš, taj osećaj da si ponovo u osnovnoj školi...

Posle i tog uspešno obavljenog zadatka, ostalo mi je samo da postavim ove dve rakete što su mi ostale od Nove godine na terasu, spremne za opaljenje, u slučaju da ponovo naidju gradonosni oblaci. Ovi iz Grocke što ih država debelo plaća ( 3500 din.mesečno ) , prošli put su totalno omanuli, pa ne bih ništa da prepuštam slučaju, jer se bašta baš rascvetala...Oni su od deset ispaljenih raketa imali deset promašaja, ja očekujem od ove moje dve bar polovičan učinak...pa da...

P.S. Primećujem da ovi što predlažu nacionalno pomirenje, misle na pomirenje samo sa partijama koje njima odgovaraju. Nacionalno odgovorno....

20.05.2008 god.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb