Vojin blog

Paja...

voja | 10 April, 2008 22:01

- Vidiš kako ova slonica iz Milvokija zaradjuje 45 evra po naslikanoj slici, a ti od tvog pisanja nemaš ni dve žute banke. – čujem ženu koja preko mog ramena čita rubriku Luda planeta.

- To je zato što tata radi kao konj, a ti tvrdiš da je pravi magarac. – pametuje ovaj mladji.

  Uzdahnem duboko, malo se nakašljem, tek da im dam do znanja da me ne interesuju njihovi komentari, pa okrenem sledeći list ne bih li pročitao da li se olimpijski plamen još drži ili su ga baš '' ugasili''.Čitam kako su tim povodom organizovane demonstracije u San Francisku, a da su demonstracije podržali i nudisti, koji traže povratak na stari način olimpijskog nadmetanja, jer su se antički Grci takmičili goli.

- Hm, ovo možda ne bi bilo loše, - pokazujem ženi prstom na pomenuti tekst – mislim, podržao bih jednu ovakvu inicijativu. Ipak, tradicija je tradicija, a ti znaš da sam ja uvek bio naklonjen tradicionalnim vrednostima...i tako to...

- A jel bi to značilo da bi i naši sportisti izašli na teren goli? – pita ovaj mladji sin i počinje da sisa palac.

- Ako misliš na Anu Ivanović i Jelenu Janković, pa nisam baš siguran, ali pravila bi bila ista za sve...

- Ma dete je mislilo na Novaka Djokovića. – ubacuje se žena i zadovoljno trlja ruke, kao da je ta zamišljena Olimpijada već počela.

- A ja bih to pravilo takmičenja uveo u ovu našu političku arenu, - ubacuje se u priču ovaj srednji sin – pa da vidimo ko ima m..a za promene a ko samo palam..i.

- E, a vidite ovo. - pokušavam ja da skrenem temu sa politike – Publika u Čačku, na '' Danima estrade '', popularnoj pevačici Sabrini skandirala : '' Skini se, skini se !!!''

- Biće tebi skini se, - govori žena i pokazuje mi na momke iz jedne partije od kojih sam uzeo olovku i upaljač, a koji su upravo ulazili u dvorište.- A kako ćeš sad ove da skineš sa vrata?Sad će zbog jedne olovke i upaljača stalno da ti dosadjuju.A daj Bože da ne moraš nešto i da potpišeš.

- E sad ćeš da vidiš kako! – odgovaram ja i trčim niz stepenice da stignem pre njih do ulaznih vrata, kako bih ista zaključao.Srećom u poslednjem trenutku stigoh pre njih, jer vidim da jedan gura da ih na silu otvori, a onaj drugi se dere :

- Vojo otvori, znamo da si tu!!!

- Ne guraj vrata. – odgovaram ja kreštavim glasom, da bi ih zavarao – Nikog nema kod kuće.

- A koji si ti ako nikog nema kod kuće? – čujem jednog od njih kako se pravi pametan.

- Ja sam Paja, Vojin papagaj, a Voja mi rekao da nikoga ne puštam u kuću dok se on ne vrati...

- A znao si da uzmeš upaljač i olovku! – uporan je pametnjaković, i nastavlja da udara u vrata – Znamo da si tu, zato otvaraj.Ti si već treći od jutros koji nam je zatvorio vrata ispred nosa, e ne može to takoJa ne odlazim dok ne potpišeš pristupnicu...otvaraj!!!

- Slušaj mali! – sad već ne kreštim dok mu odgovaram – Lepo ti kažem da sam ja papagaj Paja, ali ako nastaviš da lupaš u vrata, izaćiću sa ovom mojom bejzbol palicom za hitne slučajeve, i tako ću da te naplavim, da ćeš ceo život pamtiti kako papagaj bije...

  Lupanje presta, čujem ih kako se nešto domundjavaju, i na kraju odustadoše i odoše.

Uh, mislim se dobro je.Popnem se opet gore na sprat, okupim ove moje na gomilu, dam ženi olovku i papir da hvata beleške ( kako bi istorija imala i neki pisani dokument o ovome šta nam se dešava), pa im održim jedan patriotski govor :

   - Damo i mlada gospodo, poštovana porodico, moji najmiliji!

Dodje i taj neprijatni i dugo najavljivani trenutak, kad su naše političke stranke rešile da ostvare svoju pretnju i da krenu u kampanju.Evo dočekasmo kao normalni ljudi početak predizborne kampanje, pa je moj zadatak kao glave porodice, da vas provedem kroz ovaj period iskušenja sa što manje posledica, kako bi po okončanju iste ostali i dalje normalni.

   Vreme u kome živimo prepuno je izazova, koji nas vrebaju na svakom ćošku.Političke emisije, bilbordi na ulicama,plakati na banderama, aktivisti na svakom pešačkom prelazu, akcije od vrata do vrata, telefonske ankete u sred noći ( kad ne znate ni kako se zovete, a ne za koga ćete glasati ), su opasnosti sa kojima ćete se susretati u narednih mesec dana.Na nama je da uložimo nadčovečanske napore i da se tim iskušenjima odupremo.U cilju ostvarivanja tog najtežeg zadatka koji je pred nama ( da sačuvamo još ovo malo pameti što nam je ostalo, ili ako vam se više svidja da ne dozvolimo da nas neko pravi ludima ), kao i u odbrani ličnog integriteta i porodičnog dostojanstva, izdajem sledeće smernice za rad i ponašanje u predstojećem periodu :

- Jel pišeš? – pitam ženu.

- Pišem,pišem. – odgovara.

- Pod 1. Na svaki telefonski poziv, odgovarajte sa : '' Mi nismo kod kuće....ovde papagaj Paja.

2.Ne otvarati vrata nepoznatim osobama, uz objašnjenje da papagaj Paja nema ključeve od kuće.

3.Ne uzimati nikakve suvenire od aktivista, uz objašnjenje da je nama dosta što imamo Paju.

4.Ako vidite da neko lepi plakate na našu kapiju, odmah uključite ovo crevo što zalivamo travnjak, i operite malo i kapiju, i ona je naše vlasništvo.

I 5. ono najvažnije.Ako vas neko na ulici bude pitao koji vam kandidat uliva najviše poverenja, vi kažite Paja.

   Ne budete li se pridržavali ovih smernica, ima perje da leti...pa da...

 

Generalna | Permalink | Komentari (19) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb